Sednica Skupštine "Unije Čačak 2000"

  • Objavljeno: 03.10.2018

ZAŠTO NAM JE POTREBNO UDRUŽENJE POSLODAVACA

 

Početkom privatizacije počelo je stvaranje jedne nove društvene klase, klase privatnih poslodavaca. Najnormalnija stvar je bila da je odmah stvorena i institucija za zastupanje i predstavljanje interesa privatnih poslodavaca, ali to nije uradjeno do današnjeg dana.

Ova naša inicijativa je izraz prirodne potrebe privrednika koji svoju privrednu delatnost obavljaju svojim sredstvima i na svoj rizik, da  imaju  organizaciju za predstavljanje i zastupanje njihovih interesa.

Kod nas je uobičajeno da kada treba da se nešto uradi, a to ne odgovara vladajućem sistemu, da se kaže da to ne odgovara društvenom ili  političkom trenutku. Činjenica je, takodje, da sve što se radi za neki trenutak, nema trajnu vrednost. Ovu inicijativu treba shvatiti kao početak stvaranja temelja za stvaranje institucije za predstavljanje i zastupanje interesa dela privrede u privatnom vlasništvu.

Prethodni vladajući  sistemi to nisu dozvoljavali. U početnim godinama privatizacije,udruženja privatnih firmi su se registrovala u MUP kao udruženja gradjana. Od 2000 do 2009 privrednim društvima nije bilo dozvoljeno da prave svoja udruženja.Glavni razlog za ovakav odnos države prema privatnom sektoru je bio u tome da bi osobe bliske institucijama sistema  mogle neometano da pretaču društveni kapital u privatni, tako da smo za kratko vreme dobili privrednike koji su, koristeći sistemske privilegije, došli u posed velikih kapitalnih dobara. Ovo ne bi bilo moguće da smo imali odgovornu državu čija je dužnost bila da zaštitu društvenu imovinu i obezbedi vladavinu prava. I pored toga što je prošlo skoro 30 godina od početka privatizacije   i uvodjenja demokratije, mi mamo više društvenih slojeva kod kojih se ne primenjuju isti zakoni.  

Za  sektor mikro, malih i srednjih privrednih društava i preduzetnika koji danas učestvuju u stvaranju BDP sa više od  60% i zapošljavaju preko 1.000.000 radnika primenjuju se svi zakoni i to vrlo efikasno, počev od stečaja,ispitivanja porekla imovine, plaćanja društvenih obaveza, zaštite na radu  itd. Ovaj sektor nema institucionalno mesto u društvu. Krupni kapital uživa raznorazne pogodnosti, a sadašnjim Zakonom o Komori dobio je  i instituciju za saradnju sa vladajućim sistemom, a da stvar bude još gora, PKS je zakonski predstavnik interesa celokupne privrede i pored toga što sektor za MMSP nema nikakvog uticaja na rad PKS.  

Javna preduzeća mogu da ne plaćaju svoje obaveze godinama.Mogu da posluju sa gubitkom bez ikakvih problema  jer ti gubici se pokrivaju iz budžeta ili ih država, jednostavno otpisuje.

Takođe i privredna društva u vezi sa osobama iz sistema vlasti, mogu da ne plaćaju svoje obaveze duži vremenski period.

Za političare na višim funkcijama   Zakon o ispitivanju porekla imovine primenjuje se samo na zahtev javnog tužioca, inače su nedodirivi.

Trebalo je da prodje mnogo godina da se donese Zakon o poslovanju političkih stranaka, ali ni on se,praktično ne primenjuje.

Ovim sistemom smo izgubili najkvalitetnije privrednike koji su postali ‚,tajkuni‘‘, tako da umesto da svoje sposobnosti dokazuju na slobodnom tržištu i budu uzor mladjim privrednicima kako treba raditi, oni su se izdvojili iz realne ekonomije, tako da samonikle firme i nadolazeći privrednici moraju sami sebi da krče  put u neravnopravnim uslovima privredjivanja.

Država nije prost zbir sastavnih delova već je to jedan živ organizam koji, da bi funkcionisao što normalnije, njeni delovi mora da funkcionišu u harmoničnoj usklađenosti. Bez te usklađenosti država ne može normalno da se razvija i da bude prijatna za život svojih gradjana.

Osnovni temelji svake države su : vršioci vlasti, poslodavci i radnici.

Jedna od institucija za uskladjivanje odnosa izmedju vlasti, poslodavaca i radnika je Socijalno ekonomski savet. Zakon o Socijalno ekonomskom savetu donet je  još 2.004 godine.

Do sada je samo 18 opština izvršilo registraciju Socijalno-ekonomskog saveta.  

Činjenica je da nijedan dosadašnji vladajući sistem nije bilo zainteresovana za stvaranje  ovog Saveta. O dubini i značaju ovog problema govori činjenica da poslodavce Srbije nezakonito predstavlja Unija poslodavaca Srbije koja je u stvari neka vrsta nevladine organizacije.

 

Postojeća udruženja sa teritorije Grada Čačka su pokazala da nemaju organizacijski kapacitet da zajednički ispune uslove za registraciju Saveta.

Shvativši suštinu problema Unija 2000 je donela odluku da se reorganizuje u Udruženje poslodavaca sa osnovnom jedinicom strukovnom sekcijom. Potrebu za ovakvom organizacijom nameće i činjenica da su sadašnjim Zakonom o privrednim komorama ukinute regionalne komore, tako da su privrednici iz sektora MMSPP, ostali potpuno van mogućnosti da organizovano rade na rešavanju svojih problema i dobijanja odgovarajućeg mesta u društvenom sistemu.

Strukovne sekcije su samo početak strukovnog organizovanja privrednih subjekata i  njihov organizacioni oblik će zavisiti isključivo od potreba njenih članova.

Strukovne sekcije nisu izolovani delovi Udruženja već su to mesta gde se definišu glavni problemi struke, kao i načini za njihovo rešavanje koji mogu biti unutar sekcije ili nekog drugog organizacionog oblika. Strukovne sekcije, ustvari, predstavljaju kolektivnu pamet sekcije, a Udruženje poslodavaca treba da predstavlja kolektivnu pamet privrednika Grada  Čačka. Kolektivna pamet u Srbiji je na dosta niskom nivou i kreće se u negativnom smeru. Dovoljno je videti da veliki broj ministara je nekvalifikovan za poslove sektora koji predstavlja.

Ako nastavimo da razmišljamo na ovakav način, dolazimo do prostog zaključka da je ovakva organizacija neophodna u svim jedinicama lokalne samouprave, kao i zajednica Udruženja poslodavaca na nivou Srbije.

Svako odlaganje stvaranja Udruženja poslodavaca Grada Čačka je nepotrebno gubljenje vremena.

 

Neko može da se zapita zašto ne pominjem krupna preivredna društva. Razlog leži u činjenici da su ona, zbog prirode poslova kojima se bave, a i organizacijom vladajućeg sistema, u bliskom odnosu sa istim. Ja smatram da je i njima,pod ravnpravnim uslovima, mesto u našem udruženju pa predlažem da im uputimo javni poziv da nam se pridruže kada im za to bude došlo vreme. Vrata će im uvek biti otvorena.

Što se tiče odnosa Udruženja sa političkim strankama, naš stav je da mi treba da imamo kontakte sa predstavnicima stranaka koje za    to pokažu interesovanje u cilju medjusobnog uzpoznavanja i razmene mišljenja, ali mi ne treba da učestvujemo u predizbornim igrama, kao ni javnim pohvalama ili kritikama pojedinih stranaka. Uobičajeno je da sve stranke u predizbornoj kampanji daju obećanja koja ne mogu da ispune, tako da bu Udruženje, ako bi podržavalo neku stranku u izbornoj kampanji, postalo saučesnik lažnih obećanja.

Aktivnost Udruženja u odnosu na vladajući sistem,biće usmerena na razvijannje saradnje sa izvršnom vlašću u cilju realizacije korisnih ideja kao i u sprečavanju i  otklanjanju štetnih poteza vlasti, a sve u cilju stvaranja što povoljnijeg ambijenta za rad privrede i život gradjana. Krajnji cilj je ostvarivanje osnovne funkcije svake demokratske vlasti da ‚,služi narodu‘‘ , a ne narod njoj.   

Naš zaključak u vezi napred navedene problematike bi se sveo na  sledeće stvari bez kojih je nemoguć harmoničan razvoj Srbije, a to su: vladavina prava i demokratske institucije za predstavljanje i zastupanje radnika i dela privrede u privatnom vlasništvu. 

Uspešnost Udruženja u svim oblastima zavisiće od njegove snage. Samim činom pristupanja Udruženju vi dajete doprinos njegovom značaju.

 

Iluzija je očekivati da će vladavina prava i zalaganje za ostvarivanje naših interesa doći sama od sebe. Stvaranjem institucije za zastupanje poslodavaca, stvorićemo uslove za postepeno stvaranje boljeg ambijenta za poslovanje i vladavinu  prava.

Poslednje vesti