Aktuelna događanja na političkoj sceni, problemi vezani za tranziciju i privatizaciju, sporost u sprovođenju reformi, nizak standard života stanovništva, visoka stopa nezaposlenosti i druge velike brige okupiraju pažnju gotovo svih građana naše zemlje, pa naravno i članica našeg poslovnog udruženja Velike brige ostavljaju malo prostora za druga razmišljanja ali se moramo uvek podsećati da se rešenja najvećih problema nalaze u nama samima.

Lična inicijativa, ohrabrenje preduzetničkih ideja i razvoj malih i srednjih preduzeća su najbolji put za privredni napredak, poboljšanje životnih uslova i rast standarda stanovništva. To se najbolje vidi na primeru Evrope koja ima preko dvadeset miliona mikro, malih i srednjih preduzeća sa prosečno četiri zaposlena radnika. Tih osamdeset miliona zaposlenih su najača snaga evropske privrede i oslonac svetske konkurentnosti njihovih proizvoda i usluga.

Mala i srednja preduzeća se udružuju u poslovne asocijacije i tako stvaraju efikasne i funkcionalne organizacije koje daju široku lepezu usluga za svoje članstvo i povećavaju zajedničku poslovnu efikasnost.

Ovih dana navršava se deset godine od osnivanja poslovnog udruženja Unija Čačak 2000. Namera osnivača, deset vlasnika privatnih preduzeća iz Čačka, bila je: udruživanje radi organizovanog uticaja na stvaranje boljeg poslovnog okruženja, međusobna saradnja i razvoj preduzetništva. Vremenom je to postao osnov misije i vizije strateškog plana razvoja našeg uduruženja i privuklo nove članice, kojih danas ima oko 150, iz devet privrednih oblasti.

Dosadašnja aktivnost poslovnog udruženja se kretala od distribucije poslovnih informacija, promocije poslovnih aktivnosti članica do direktne međusobne saradnje, saradnje sa sličnim poslovnim udruženjima iz zemlje i inostranstva, saradnje sa lokalnom samoupravom i niz drugih korisnih aktivnosti. Udruženje je pomoglo svojim članovima da se njihov glas dalje čuje i pokrene pozitivne promene ka stvaranju stimulativnijeg poslovnog ambijenta.

Dva dobra primera su svakako:

Ucešce Unije u osnivanju Regionalnog centra za razvoj malih i srednjih preduzeća, za područje Čačak, Kraljevo i Kruševac. To je sada deo nacionalne mreže za podršku razvoja preduzetništva i prva preduzetnička infrastruktura, i Partnerska saradnja sa organizacojom SEED / Razvoj preduzetnišzva u jugoistočnoj Evropi/ koja je deo mreže Svetske banke.

Saradnja sa SEED-om je realizovana kroz Sporazum o partnerstvu a radi postizanja sledećih ciljeva:

• Efikasnijeg predstavljanja i ispunjavanja konkretnih potreba članica;

• Povećanja broja članova i dostizanja finansijske održivosti;

• Izgradnje kapaciteta za uspešno zastupanje; i

• Unapređenja sposobnosti komunikacije i poboljšanja odnosa sa javnošcu.

Tokom saradnje izvedene su sledece aktivnosti:

• Usvojen je Strateški plan i definisana Misija i Vizija Unije Čačak 2000

• Štampana su četiri broja Biltena Unije, kao podlistak Čačanskog glasa

• Više akcija zalaganja za promene zakonskih propisa

• Sprovedena Godišnja anketa za utvrđivanje potreba članica Unije, i štampana promotivna brošura. kojom su predstavljene sve članice poslovnog udruženja Unija Čačak 2000

Zalaganje za promenu komorskog sistema

Poslovno udruživanje kao forma objedinjavanja i zaštite interesa preduzeća dobilo je na intenzitetu posle demokratskih promena koje su se dogodile dvehiljadite godine. Privatni sektor, kao vrlo senzibilna forma organizacije proizvodnje i usluga, time je izrazio svoju prirodnu reakciju kroz nameru da zaštiti svoje interese. Udruživanje više privrednih subjekata u dobro organizovane i vođene preduzetničke asocijacije, daje dodatnu snagu i autoritet članicama i mogućnost da se udruženom snagom utiče na promenu ambijenta privređivanja. Naravno, udruživanje je ujedno i nastavak tradicije zajedničkog delovanja, o čemu svedoče brojni primeri iz prošlosti.

Udruživanje u poslovne asocijacije koje pružaju razne usluge za svoje članice i zalažu se za njihove interese nije zamena za komorski sistem, niti je njegova konkurencija vec naprotiv komplementarna forma organizacije preduzeća koja doprinosi funkcionalnosti sistema. To se može videti na primeru Italije koja ima izuzetno dobro postavljen i organizovan komorski sistem, sa naglaskom na promociju robne marke made in italy koja uz snažnu podršku države daje naglasak na internacionalizaciju proizvoda i usluga. Istovremeno u italijanskoj privredi funkcionišu poslovna udruženja: opšteg tipa, granska, regionalna udruženja, asocijacije izvoznika i mnoga druga.

Komorska organizacija je jedan sveobuhvatan sistem interesnog udruživanja koji uključuje sva preduzeća za koja je prema našem zakonu ta vrsta udruživanja obavezna i preduzetnike koji se udružuju u komoru posredno preko svojih lokalnih udruženja. Proces tranzicije i privatizacija preduzeća koja su u društvenom vlasništvu sprovodi se preko aukcijske prodaje ili pak postupkom tenderske prodaje. Taj dramatični proces promene vlasništva usmerava pažnju menadžmenta društvenih preduzeća ka socijalnim pitanjima i čini ih potpuno ravnodušnim prema komorskom organizovanju.

Mala i srednja preduzeća u privatnom vlasništvu u isto vreme pokazuju izuzetan interes za komorsku organizaciju, postupak izbora u komorske organe i mogućnosti korišcenja usluga koje komore mogu da im pruže. Poslovna udruženja MSP, takođe izražavaju izuzetan interes za korišcenje stručne pomoci radi unapređenja poslovanja svojih članica, uspostavljanje ekonomske saradnje sa inostranstvom, dobijanje kvalitetnih ionformacija i poslovno povezivanje, što i jeste osnovna delatnost komore.

Unija Čačak 2000 se više od dve godine snažno zlaže za promenu nefunkcionalnog komorskog sistema u Srbiji. Zalaganje se realizuje kroz javna istupanja, susrete sa ljudima koji mogu pomoći promenu i uz podršku lokalne zajednice traži promenu postojećeg zakona o komorama. U nameri da se proces ubrza i promena dogodi, radna grupa Unije dala je i konkretan predlog za mogucu komrsku organizaciju, koji dajemo u daljem tekstu.

Unija Čačak 2000 se više od dve godine snažno zlaže za promenu nefunkcionalnog komorskog sistema u Srbiji. Zalaganje se realizuje kroz javna istupanja, susrete sa ljudima koji mogu pomoći promenu i uz podršku lokalne zajednice traži promenu postojećeg zakona o komorama. U nameri da se proces ubrza i promena dogodi, radna grupa Unije dala je i konkretan predlog za mogucu komrsku organizaciju, koji dajemo u daljem tekstu.

Predlog za novu komorsku organizaciju

Predlažemo da se formiraju dve vrste komora:

1. Industrijsko-trgovinska komra Članovi ove komore bila bi društva kapitala koja se bave proizvodnjom roba i usluga za tržište; Javna-državna preduizeća ne bi mogla da budu članovi industrijsko-trgovinske komore jer su oni državna i rade pod potpuno drugačijim uslovima u odnosu na napred navedene privredne subjekte.

2. Preduzetnička (ili obrtnička )komora čiji bi članovi bili firme fizičkih lica. Napred navedene komore treba da formiraju sa državom jedan partnerski odnos, što je ne moguće ako je preduzeće državno. Ne može se biti partner sam sa sobom. Postojale bi dve vrste komora: Osnovne komore i Zajednica komora.

Osnovne komore

1. Svaka opština treba da dobije pravo da osnuje svoju komoru, ali takođe treba im ostaviti pravo da se udruže sa jednom ili više opština.

2. Članstvo u komori bi bilo obavezno.

3. Finansiranje: članarinom, ali i pružanjem raznih usluga članstvu.

4. Upravljanje: organi komore bi se predlagali i birali demokratskim putem.

5. Delatnost: Osnovne komore bi se bavile problemima koji mogu da se reše na lokalnom nivou i definisale probleme koji bi trebalo da se rešavaju na nivou zajednice komora.

Zajednica komora

1. Osnivač Zajednice komora je država.

2. Zajednicom upravljajuu Osnovne Komore preko svojih delegata koje delegiraju u organe upravljanja, srazmerno svojoj ekonomskoj moći, ali uz obavezno poštovanje minimuma predstavnika Osnovne komore.

3. Zajednica Komora se bavi problemima koji su zajednički za sve Komore, a rešavaju se na nivou države, bilo sa državom ili pak sa drugim organizacijama i institucijama

4. Finansiranje bi se vršilo obaveznom članarinom, ali i pružanjem usluga.

Obrazloženje

1. U pravim demokratskim državama demokratija funkcioniše tako što se svaki društveni sloj zalaže za svoje interese. Vlada služi za usklađivanje i realizaciju ovih interesa. Ukoliko u jednom društvu ne postoji ovakva organizacija, onda to društvo nema osnovne uslove za funkcionisanje demokratije.

2. Privredna komora je osnovna institucija preko koje privrednici rade na stvaranju ambijenta za privređivanje, to jest na uređivanju odnosa kako sa državom, tako i međusobnih.

3. U demokratskim državama komore rade vrlo važne poslove za svoje članove kao na primer:

• evidentiranje – registraciu firmi;

• izdavanje raznih službenih certifikata;

• poslovno edukovanje članova u vezi pravnih, komercijalnih, tehničko-tehnoloških, informativnih i inovativnih problema.

• pretstavljanje firmi u raznim slučajevima (u odnosima sa državom, drugim komorama i sl.)

4. Da bi komora vršila funkciju zastupanja interesa svojih članova, prvi uslov je da je demokratizovana, to jest da se organi komore predlažu i biraju direktnim izborima.

5. Sadašnja Privredna Komora nije demokratizovana. Organi upravljanja se ne biraju demokratskim putem već se odabiraju, a potom sami sebe potvrđuju.

6. U sadašnjoj Privrednoj Komori nalaze se državna, društvena i privatna preduzeća, a u zadnje vreme i predstavnici preduzetnika što je samo posebi problem. činjenice su:

• da su interesi i uslovi privređivanja ovih kategorija veoma različiti;

• da organi upravljanja nisu izabrani demokratskim putem, te tako i ne osećaju nikakvu odgovornost, a ni obavezu prema članstvu, a to je najizraženije kod malih i srednjih preduzeća i preduzetnika.

7. Ako naša država stvarno želi da udje u Evropsku Uniju, moraće da prilagodi i organizaciju Komorskog sistema komorama koje postoje u Evropskoj Uniji.

Pošto se prilikom izrade Strategije razvoja Opštine 92% ispitanih privrednika izjasnilo za stavranje gradske privredne komore, to smatramo da treba organizovati javnu tribinu na koju bi bili pozvani svi zainteresovani privrednici da se izjasne kakvu komoru žele.

Predstavnici poslovnih asocijacija: Unija Čačak 2000., Gradac 97 i Opšteg udruženja preduzetnika, 14 aprila 2005. godine su organizovali razgovor sa Predsednikom Privredne komore Srbije, Dr.Slobodanom Milosavljevićem i Gradskim menadžerom Darkom Grbovićem na temu promena komorskog sistema. Na sastanku je prihvaćen zajednički stav da se u Čačku otvori odeljenje Privredne komore Srbije i započne organizovana aktivnost za promenu Zakona o komorama. Ove aktivnosti su u toku.